Prvi razlog je gorivo koje u velikoj meri sagorevanjem, formira naslage na ventilima. Gorivo formira naslage jer nema 100% potpuno sagorevanje. Izaziva oksidaciju i kao krajnji proizvod formira se mnogo taloga ugljenika, i to ne samo na ventilima.

Drugi razlog je sistem recirkulacije izduvnih gasova (ERG). Ovaj sistemvraća neke gasove sagorevanja nazad u cilindre.

Treći i vrlo čest razlog je odnos goriva i vazduha, koji kontrolišu mnogi senzori u modelima motora. Takvi su merač protoka,MAP senzor … Čim jedan od tih senzora postane prljav ili je na kraju radnog veka, oni šalju pogrešan signal na računar i time obaveštavaju sistem ubrizgavanja koju količinu goriva ubaciti u motor.

Ako je poremećen odnos goriva i vazduha, dobija se loše sagorevanje goriva, pa se odatle dalje nakuplja dosta ugljenika po raznim delovima motora, između ostalog i na ventile.
Kada ventili akumuliraju ugljenik, ne mogu se potpuno zatvoriti i tada motor počinje da gubi deo svoje kompresije.
Kao rezultat toga, može se primetiti sledeće:

• Smanjena dinamika vozila
• Osećaj “nezgrapnog” kretanja vozila
• Gubitak obrtnog momenta
• Miris sirovog goriva iz izduvnog sistema
• Povećana potrošnja goriva
• Povećana buka ventila (kao da ulje ne dopire do njih)

Najgori deo je što nijedan automobil nema senzor za nagomilavanje ugljenika na ventilima. Nema upozorenja na ploči, nema dijagnostičkih kodova za ovu vrstu porblema.

Ovo se može shvatiti samo iz gore navedenih efekata ili otvoriti motor i uveriti se.

Kao rezultat nagomilavanja naslaga na ventilima, pored gore navedenih negativnih efekata, oni se tokom vremena nakupljaju i talože pomoću mlaznica za ubrizgavanje goriva, EGR ventila, karika i klipa, turbo punjača, DPF filtera ili katalizatora. Za neke od njih ćete možda otkriti da postoji i problem sa dijagnostikom, poput DPF-a katalizatora i turbo punjača zbog zaprljane geometrije ili blokade.